Pre pet godina sedeo sam u pidžami u sobi, pokušavajući da namontiram još jedan YouTube video o ličnom razvoju. Pet godina kasnije, držim ključeve stana u Beogradu koji sam kupio zajedno sa roditeljima – novogradnja, legalno, plaćeno znanjem.
Ne dolazim iz porodice programera. Nisam imao vezu u industriji. Nisam izmislio aplikaciju koja je promenila svet. Ali jesam radio. Svaki dan. I pogrešio sam bar stotinu puta pre nego što sam prvi put bio plaćen za svoj kod i naučio kako ući u IT sektor.
Sadržaj
- Programiranje kao šansa – ali ne i garancija
- Kako sam stigao tu gde jesam – i zašto je ovo tek početak
- Zašto sam se odlučio za IT sektor – posao programera?
- 3 glavna razloga zbog kojih sam izabrao IT
- Zašto sam se pomerio dalje od prethodnog zanimanja
- Odlike IT sektora koje su me učvrstile u odluci
- Početni koraci – gde sam grešio i šta bih danas uradio drugačije
- Moja početna logika: što više znam, više vredim
- Zašto sam odlučio da se usmerim – i kako je to promenilo sve
- Šta bih rekao sebi iz tog perioda
- Kako sam učio: Kursevi, mentor i formalno obrazovanje
- Online kursevi vs Fakultet vs Mentor – šta pravi razliku
- Kako sam organizovao dan da bi sve to imalo smisla
- Šta je ubrzalo moj napredak – i šta preporučujem
Ušao sam sa oko 30 do 40 hiljada evra, kao neko ko je radio iz fotelje. Nije to za hod na crvenom tepihu, ali jeste uspeh u godinama kada tvoji vršnjaci tek pronalaze sebe.
Možda ne vozim Lamborghini, ali sam naučio kako da izgradim stabilnu karijeru, kako da se nosim sa neuspesima, preuzmem odgovornost, i najvažnije – kako da napravim nešto što je konkretno i opipljivo.
Kako ući u IT sektor – za koga je tekst i šta možeš da izvučeš iz njega?
Ovaj tekst pišem za sve koji se trenutno nalaze na onoj početnoj tački – bez posla, bez jasnog pravca, sa mnoštvom pitanja, a možda i sumnjom u sebe. Znam kako izgleda kad si zatrpan tutorijalima, kad imaš osećaj da ništa ne znaš dovoljno dobro i kad te odbiju dvadeset puta zaredom. Znam i kako je kad se prvi put pojavi neka ozbiljna ponuda, pa kad uhvatiš zalet, pa opet padneš. Taj put nije linearan, ali kroz sve uspone i padove postoji logika, koju tek naknadno počneš da vidiš jasno.
Ako si u fazi učenja, traženja posla, menjanja karijere ili jednostavno pokušavaš da razumeš kako realno izgleda IT svet – ovaj tekst je za tebe. Nije clickbait, nije naduvana priča, već čista istina sa terena.
Programiranje kao šansa – ali ne i garancija
Zaradio sam najviše kad sam radio paušalno za jednog klijenta iz Amerike, oko 5000 dolara mesečno. Pre toga sam imao klijenta za kojeg sam radio za 2750 evra mesečno, što je već tada bilo više nego solidno. Nakon toga je usledio period kad sam radio za oko 2000 evra mesečno.
Na papiru, sve to deluje fantastično – i jeste – ali ono što ne vidite je da u freelance/paušalnom modelu stvari mogu da se preokrenu u roku od nedelju dana.
Saradnja može da stane čim se završi projekat. Nemaš sigurnost, nemaš beneficije, i moraš sam da razmišljaš o svemu – od ugovora, preko naplate, do toga šta ćeš raditi sledećeg meseca. Taj nestabilan teren me je naterao da preispitam šta za mene znači sigurnost, i šta znači biti odgovoran odrasli čovek.
Kupovina stana bila je moj odgovor na tu unutrašnju potrebu da stabilizujem život.
To me je poguralo u pravcu ozbiljnijih finansijskih odluka, dugoročnog planiranja i razgovora sa roditeljima kakve nikada pre nismo vodili. U tom trenutku sam shvatio da IT više nije samo karijera, već alat kojim mogu da gradim život kakav želim.
Kako sam stigao tu gde jesam – i zašto je ovo tek početak?
Da ne bude zabune – put do ovoga nije bio brz, ni lak.
Bilo je mnogo odbijenica, previše sumnje i još više neuspeha. Ipak, kako su moje veštine rasle, tako su se i stvari menjale: ponuda je bilo više, kvalitetnijih, i konačno sam imao osećaj da biram, a ne da molim.
U narednim poglavljima ove priče vodiću te korak po korak kroz svoj put – od toga kako sam odlučio da uđem u IT, preko grešaka koje sam pravio, do tačnog trenutka kada sam osetio da mogu da živim od ovog posla. Ako tražiš jasan putokaz, možda ti moj može pomoći da prepoznaš svoj.
Zašto sam se odlučio za IT sektor – posao programera?
Kako sam otkrio da mi programiranje „leži“?
Pre nego što sam ozbiljno zakoračio u IT, imao sam već određene nagoveštaje da mi ta oblast može odgovarati. Još tokom školovanja bio sam dobar iz matematike, a pisanje osnovnih algoritama mi je išlo sasvim solidno. Međutim, ono što želim da naglasim svima koji tek razmišljaju da se upuste u ovu industriju jeste sledeće: nije potrebno da budeš genije za algoritme da bi uspeo u IT-u. To što znaš da rešiš zadatak sa takmičenja iz informatike može da ti pomogne, ali nije presudno.
Na dnevnom nivou, većina poslova u industriji nema veze sa kompleksnim algoritamskim izazovima. Radi se o razumevanju zahteva, radu u timovima, rešavanju konkretnih problema i pisanju čitljivog, održivog koda. Ako znaš da misliš logički, spreman si da učiš i ne bežiš od problema – imaš više nego solidnu osnovu za početak.
3 glavna razloga zbog kojih sam izabrao IT
1. Novac
Da budem iskren – novac me je prvi privukao.
Nisam maštao da postanem programer, ali sam video da ljudi oko mene već na junior pozicijama zarađuju ozbiljan novac. IT mi je izgledao kao realna šansa da izgradim životnu stabilnost koju ranije nisam imao.
Ako te zanima koliko tačno programeri danas zarađuju, pogledaj naš vodič: Plata programera u Srbiji 2025 – detaljna analiza.
2. Fleksibilnost
Pre IT-a sam se bavio YouTube videima o fitnessu i ličnom razvoju i bio naviknut na to da organizujem svoj dan.
IT mi je ponudio:
- Remote rad
- Fleksibilno radno vreme
- Fokus na rezultate, a ne na broj sati
3. Ljudi i okruženje
IT mi je otvorio vrata ka pamernim i logički orijentisanim ljudima.
To su osobe koje:
- Razmišljaju strateški
- Imaju rast mindset
- Razgovaraju o idejama, ne o tračevima
Takav svet mi je odgovarao više nego ijedan pre – i osećao sam se kao da konačno pripadam.
Upoređivanje sa prethodnim zanimanjem – zašto sam se pomerio dalje
YouTube i fitness su mi dali mnogo toga. Kroz taj period sam naučio kako da se predstavim, kako da radim s ljudima, kako da ostanem dosledan i gradim lični brend. Međutim, ti putevi nisu nudili stabilnost. Bio sam izložen algoritmima društvenih mreža, nepredvidivim skokovima i padovima u pregledima, i večitoj trci za pažnjom publike. Nisam video jasan put kojim to može postati održiva i mirna karijera.
S druge strane, u IT. sam video kombinaciju stabilnosti i slobode. Da, moraš da učiš stalno, da ulažeš u svoje znanje i da se prilagođavaš. Ali ono što naučiš – ostaje ti. I vrednuje se. Počinješ da vidiš kako se tvoje znanje pretače u konkretne projekte, u doprinos timovima, i na kraju – u finansijsku sigurnost.
Odlike IT sektora koje su me učvrstile u odluci
Kada se sve sabere, IT je za mene bio najlogičniji izbor jer je kombinovao ono što mi je lično najvažnije: mentalna stimulacija, sloboda i finansijska realnost. Nisam morao da biram između toga da radim ono što volim i onoga što donosi platu. Mogao sam da imam i jedno i drugo – uz jasnu poruku: koliko daš, toliko ćeš i dobiti.
U sledećem delu priče prelazim na to kako sam zapravo počeo da učim, koliko sam grešio u pristupu i kako bih sve to danas uradio drugačije.
Početni koraci u programiranju – gde sam grešio i šta bih danas uradio drugačije
| Faza razvoja | Opis | Glavna greška | Ključna lekcija |
|---|---|---|---|
| Početna zbunjenost | Zatrpan tutorijalima, bez fokusa, puno sumnje u sebe. | Učenje svega po malo, bez dubine. | Fokus na jednu oblast donosi napredak. |
| Prva odluka o fokusu | Odabir web developmenta kao glavnog pravca. | Kasno donošenje odluke, gubitak vremena na previše oblasti. | Fokus daje osećaj kontrole i brži rast. |
| Rad sa mentorom | Početak rada na realnim projektima, strateški razgovori. | Prethodni pokušaji bez konteksta i vođenja. | Mentor obezbeđuje kontekst, pravac i podršku. |
| Struktura dana | Jutarnja rutina, teretana, strukturirano učenje uz projekte. | Pasivno gledanje tutorijala bez praktične primene. | Akcija gradi znanje, rutina jača fokus. |
| Finansijska i životna stabilnost | Kupovina stana, prihodi iz freelancinga, odluke sa roditeljima. | Zanemarivanje stabilnosti u početku. | IT znanje je alat za građenje života po meri. |
Moja početna logika: što više znam, više vredim
Kada sam tek počeo da učim programiranje i ulazim u IT svet, polazio sam od jedne logike koja na prvi pogled deluje zdravorazumski, ali u praksi ume da bude izuzetno opasna: što više oblasti pokrijem, biću vredniji i zapošljiviji. Tako sam se bacio u učenje svega i svačega. Počeo sam da istražujem web development, ali sam istovremeno hteo da probam i game development, pa sam se interesovao za mobile development, a paralelno me je zanimao i AI jer sam verovao da je to „budućnost“.
U teoriji, ova raznolikost znanja zvuči perspektivna. Međutim, u praksi je to izgledalo kao konstantna rastrzanost između različitih tehnologija, tutorijala i okruženja.
Učio sam:
- Unity
- Kurseve iz React-a
- Android programiranje
- Baze podataka
- Node.js
- Python
Svaki put kada bi me neka nova tehnologija „zaintrigirala“, imao bih osećaj da moram i to da znam, jer šta ako baš to neko traži na intervjuu?
Ono što tada nisam razumeo jeste da širina znanja bez dubine ne znači ništa.
Znao sam po malo o mnogo čemu, ali nisam mogao da sednem i kažem:
„Evo, napravio sam gotov proizvod, samostalno, sigurno, kvalitetno.“
Tek kasnije sam shvatio da tehničko znanje bez mekih veština ne vodi daleko. Komunikacija, timski rad i sposobnost da objasniš svoj tok misli često su upravo ono što presudi na intervjuu – nije slučajno što čak 89% loših zapošljavanja proističe iz loših mekih veština.
Moj portfolio je izgledao kao kolekcija započetih eksperimenata, a ne kao dokaz da sam sposoban da doprinesem timu ili klijentu.
Zašto sam kasnije odlučio da se usmerim – i kako je to promenilo sve
U jednom trenutku, kada sam već izgubio previše vremena skačući s jedne oblasti na drugu, seo sam i iskreno razmislio. Pogledao sam:
- Kakva je situacija na tržištu
- Gde se traži najviše juniora
- Šta mi najviše leži
- U čemu mogu da zamislim sebe dugoročno
Na osnovu toga sam odlučio da se fokusiram na web development.
To je bio moj prvi ozbiljan korak ka profesionalizaciji učenja. Do tada sam često imao osećaj da sam zauzet, da radim nešto korisno, ali kada sam se fokusirao – moj trud je prvi put imao jasan pravac.
Znao sam šta učim, znao sam zašto to učim i znao sam kuda to vodi: ka mom cilju – prvom IT poslu.
Tada sam prvi put doživeo realan osećaj napretka.
Prestao sam da započinjem projekte koje ne završavam. Umesto toga, počeo sam da razvijam:
- Konkretna rešenja
- Funkcionalne aplikacije
- Razumevanje šire slike – konteksta u kojem se tehnologije koriste
Razgovori sa mentorom više nisu bili haotični i nepovezani. Umesto toga, postali su:
- Dublji
- Praktičniji
- Strateški korisni
Počeo sam da učim ne samo „šta“ da radim, već i „zašto“ se nešto radi baš na taj način.
Najvažnija promena desila se u meni:
samopouzdanje je počelo da raste.
Ne zato što sam znao sve, nego zato što sam napokon imao osećaj kontrole nad svojim razvojem.
Šta bih danas rekao sebi iz tog perioda
Da mogu da se vratim, rekao bih sebi:
„Izaberi jednu oblast. Budi dosledan. Ne trči za svim što sija. IT je dovoljno širok da kasnije možeš da se proširiš, ali prvo moraš da staneš na noge.“
Verujem da je idealan pristup onaj koji se zove T-shaped.
To znači da trebaš da budeš:
- “Jack of all trades” – da imaš osnovno razumevanje šireg spektra tehnologija
- Ali i “master” u jednoj oblasti – u kojoj ideš u dubinu
Ta kombinacija širine i dubine je ono što te čini pravim profesionalcem.
Preširoko znanje bez temelja je kao grad bez osnove – može lepo da izgleda, ali lako se uruši.
Fokus ti daje dubinu, a dubina donosi vrednost – i to ne samo tržištu, već i tebi kao osobi.
Šta sledi?
U sledećem delu ove priče, pokazaću ti:
- Kako sam konkretno organizovao svoje učenje
- Koje resurse sam koristio
- Kako sam došao do mentora
- I šta je bilo presudno da sve to ne ostane samo u teoriji – već da preraste u realne, tržišno primenljive veštine
Kako sam učio: Kursevi, mentor i formalno obrazovanje
Na početku sam se oslanjao isključivo na fakultet – i nije bilo rezultata
Kao student FON-a, imao sam uverenje da će mi formalno obrazovanje pružiti dovoljnu osnovu da se plasiram na tržište rada. Ulagao sam napor da položim ispite, da razumem osnove teorije, i da sledim ono što je predviđeno nastavnim planom i programom. Međutim, bez obzira na dobre ocene i korektno savladane kurseve, nisam dobijao realan osećaj da sam bliže svom prvom poslu.
Problem sa fakultetskim pristupom bio je što je previše apstraktan i daleko od konkretnih zahteva tržišta. Naučiš principe, strukture podataka, malo objektno orijentisanog programiranja, ali nemaš jasan put kako da od nule napraviš aplikaciju koju bi neko zaista koristio. I što je još gore – ne znaš ni šta da staviš u portfolio, jer jednostavno ništa ne deluje dovoljno praktično ili primenljivo.
Online kursevi su doneli širinu – ali i konfuziju
U sledećoj fazi sam se prebacio na online kurseve. U to vreme su platforme kao što su Udemy, freeCodeCamp i YouTube delovale kao rudnici znanja. Za relativno mali novac (ili besplatno), mogao si da učiš od ljudi iz celog sveta, da praviš realne aplikacije, i da dobiješ uvid u savremene tehnologije koje se zaista koriste u firmama.
Međutim, problem sa online kursevima je prevelika sloboda. Kada si početnik i nemaš sistem, lako upadneš u zamku – gledaš nekoliko kurseva paralelno, ne znaš čime da se vodiš, i ulaziš u ono što se popularno zove „tutorial hell“. Naučiš da ispratiš korake instruktora, ali ne znaš kako da samostalno rešiš problem.
Onda sam pronašao mentora – i sve je dobilo smisao
Prava prekretnica u mom razvoju dogodila se kada sam pronašao mentora. To je bio trenutak kada je sva zbrkana teorija počela da se povezuje u funkcionalnu celinu. Za razliku od fakulteta, koji ti daje strukturu bez tržišne relevantnosti, i online kurseva, koji ti daju sadržaj bez konteksta, mentor ti daje lični pravac. Kaže ti šta da radiš sada, šta za mesec dana, kako da razmišljaš, i još važnije – na šta da ne trošiš vreme.
Zahvaljujući mentoru sam prvi put počeo da razvijam prave projekte na pravi način. Naučio sam kako da čitam dokumentaciju, kako da pristupim tehničkom intervjuu, kako da razmišljam kao inženjer, a ne samo kao neko ko zna da piše kod. Taj aspekt razmišljanja niko ne može da ti da kroz snimljeni kurs – to dolazi samo kroz živi dijalog, iskustvo i vođenje.
Online kursevi vs Fakultet vs Mentor: Šta zaista pravi razliku
Fakultet
✓ pruža teorijsku osnovu
✘ nema direktnu vezu sa tržištem
✘ nema praktičnih projekata
✘ tempo i sadržaj su često zastareli
Online kursevi
✓ fleksibilni su i jeftini
✓ uče te konkretne tehnologije
✘ često površni i bez konteksta
✘ lako se zaglaviti bez strukture
Mentor
✓ prilagođava se tebi lično
✓ fokusira te na ono što je bitno
✓ uči te kako da misliš, ne samo kako da pišeš kod
✓ daje ti konkretne smernice za zapošljavanje
✓ ubrzava proces višestruko
Zaključak: Ako možeš da dođeš do novca – nađi mentora. To ti je kao da uđeš u voz sa ekspresnom linijom ka cilju. Sve drugo možeš nadoknaditi kasnije, ali vreme ne možeš vratiti. Mentor te štiti od gubljenja vremena i daje ti jasnoću kada je najpotrebnija.
Kako sam organizovao dan da bi sve to imalo smisla
U poslednjim fazama mog učenja, kada sam već imao osnovno razumevanje i počeo da radim ozbiljnije stvari, učenje je dostizalo i više od osam sati dnevno. Međutim, taj intenzitet ne bi imao efekta da nije bilo strukture u mom danu.
Ustajao sam u pet ujutru. Prvo sam išao u teretanu, jer sam znao da fizička disciplina direktno utiče na mentalnu jasnoću. Posle toga bih doručkovao i seo za računar da učim – ali ne nasumično. Učio sam kroz rad na realnim projektima, najčešće tako što bih nešto pokušao da napravim, a onda se bavio rešavanjem konkretnih problema koji su se usput pojavljivali.
Učenje kroz tutorijale je i dalje bilo prisutno, ali više kao dopuna – primarna forma učenja bila je akcija, a ne pasivno gledanje. Upravo taj preokret u pristupu je ubrzano pomerio moj nivo znanja i samopouzdanja.
Šta je zaista ubrzalo proces – i šta bih svakome preporučio
Na kraju, kada gledam unazad, jasno mogu da prepoznam šta je napravilo razliku. Prvo je bilo samostalno učenje kroz praksu, bez straha da pogrešim. Nije više bilo važno da li će kod raditi savršeno iz prve – važnije je bilo da učim kako da mislim i rešavam.
Drugi, još snažniji katalizator, bio je mentor. Njegovo prisustvo mi je dalo orijentaciju u haosu, strategiju u procesu, i vetar u leđa kad sam sumnjao u sebe.
Iskoristi šansu – prijavi se na besplatne konsultacije
Ako si se prepoznao u mojoj priči – ako si zbunjen od silnih tutorijala, ako sumnjaš u sebe jer te stalno odbijaju ili imaš osećaj da učiš, a ne napreduješ – znaj jedno:
Nisi sam.
Bio sam tu gde si ti sada. I nisam uspeo jer sam bio najpametniji u sobi – uspeo sam jer nisam odustao, jer sam tražio pomoć kad je trebalo, i jer sam prepoznao vrednost mentora koji zna kako izgleda put do prvog posla.
Možda ne mogu da ti prenesem svu svoju borbu, ali mogu da ti skratim put.
Klikni na dugme ispod, zakaži besplatan razgovor sa mentorom i saznaj kako da:
- od apsolutnog početnika stigneš do svog prvog IT posla
- izbegneš greške koje sam ja pravio
- napraviš konkretan plan za karijeru koja donosi i smisao i platu
📞 Zakaži besplatne konsultacije
